Kategorija: vesti

SANUS-M NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU!

SANUS-M NA POLJOPRIVREDNOM SAJMU!

Ocena izlagača i posetilaca je da je sajam ove godine bio veći i kvalitetniji u odnosu na prethodne. Utisak je  da su se izlagači bolje pripremili i imali zapaženije nastupe, Novosdadski sajam je unapredio dodatne sadržaje i organizovan je Poljoprivredni sajam kojim su svi zadovoljni.Bez obzira na kišu, poseta je na nivou prošle godine, i kroz kapije Novosadskog sajma prošlo je oko 140.000 ljudi.

Preduzeće Sanus-M je i ove godine prezentovalo svoje  proizvode i usluge za kontrolu štetočina na Poljoprivrednom sajmu.  Ovog puta u prvom planu su se našli novi insekticid za suzbijanje krevetnih stenica BIOPREN 6 EC , inovativni sistem FlyDetect za ranu detekciju infestacije letećim insektima u prehrambenoj industriji, kao i novi katalog proizvoda za kontrolu štetočina. Preduzeće Sanus-M je i ove godine bilo jedino preduzeće na sajmu sa kompletnom ponudom UV uređaja za kontrolu letećih insekata u prehrambenoj industriji. Ostvarili smo veliki broj novih kontakata i poznanstava. Zahvaljujemo se svim našim poslovnim partnerima na poseti našeg štanda !

 

SANUS-M NA SAJMU PARASITEC

SANUS-M NA SAJMU PARASITEC

U Budimpešti je 9. i 10. maja 2019. godine održan jedan od najvećih sajmova iz oblasti kontrole štetočina. Svoje proizvode i usluge su predstavile kompanije iz EU, SAD i Kine. Predstavljen je veliki broj inovativnih rešenja iz DDD oblasti , a istaćićemo sistem FlyDetect koji predstavlja budućnost kontrole letećih insekata primenom wi-fi signala. FlyDetect sistem u sebi sadrži fotoaparat koji svakodnevno beleži fotografije lepljivih ploča, prebrojava ulovljene insekte a uređaj poruke upozorenja dostavlja korisniku. Ovaj sistem će se do kraja godine naći u ponudi u Srbiji, tako da će uskoro domaćoj prehrambenoj industriji biti dostupan moćan alat za ranu detekciju infestacije letećim insektima. Takođe, na sajmu su prezentovani i novi rodenticidi , insekticidi za suzbijanje krevetnih stenica i sl. U okviru edukativnog dela sajma , dominantnu ulogu su zauzele teme o suzbijanju komaraca i krevetnih stenica.

 

Sanus-M na sajmu Parasitec

 

FlyDetect sistem za kontrolu letećih insekata

 

Protect rodenticidi

 

Insekticidi za suzbijanje krevetnih stenica

 

Suzbijanje krevetnih stenica

Suzbijanje krevetnih stenica

Krevetne stenice kroz istoriju

Ostaci krevetnih stenica pronađeni su čak i u grobnicama Egipatskih mumificiranih 
faraona, što pokazuje da je veza između čoveka i stenica postojala i pre više od četiri hiljade godina. Ipak, pretpostavlja se da je krevetna stenica evoluirala od vrste stenica koja parazitira na slepim miševima i da je napravila tranziciju sa šišmiša na čoveka još u vreme kada su praistorijski ljudi živeli u pećinama. Činjenica da su stenice ostale uz nas od civilizacijskih početaka pa sve do modernog doba nam pokazuje da imaju ogromnu moć adaptacije i da ih se čovečanstvo neće tako lako rešiti u skorije vreme.
U periodu posle Drugog svetskog rata, sintetički insekticidi (npr. DDT), kombinovani sa boljim uslovima života i kvalitetnijom gradnjom stambenih objekata, dovode do dramatičnog opadanja u populaciji krevetnih stenica širom Evrope i ostalih razvijenih zemalja širom sveta. Populacija stenica je ostala na veoma niskom nivou narednih 50 godina, sve do početka 21. veka nakon čega se primećuje ogroman porast učestalosti infestacija širom Evrope, Azije, Australije i S. Amerike. Povratak stenica u tolikom broju je verovatno kulminacija više faktora vezanih za njihovo preživljavanje, reprodukciju i širenje. Neuspeli tretmani koji su posledica nepravilnog i neozbiljnog sprovođenja mera i programa kontrole štetočina, su samo doprineli ogromnom porastu ovog problema.

Biologija krevetnih stenica

Da bi tretmani suzbijanja krevetnih stenica bili uspešni, bitno je razumeti različite aspekte njihove biologije i ponašanja. Dobro razumevanje biologije štetočine koju želimo da uklonimo je od suštinske važnosti za identifikovanje vrste, formiranje efektivne strategije i adekvatan tretman koju ona zahteva.
Krevetna stenica je vrsta kućne stenice koja pripada podfamiliji lat. Cimicinae. Ona je kosmopolitski insekt koji parazitira hraneći se krvlju čoveka, mačke, psa i drugih domaćih životinja, ali i krvlju zeca, glodara (pacova i miševa) i raznih ptica. Krevetna stenica najaktivnija je noću kada izlazi iz svojih staništa (kreveta, dušeka i drugog nameštaja) i usnim aparatom za bodenje sisa krv domaćina.
Krevetna stenica je insekt koji nije sposoban da leti već živi kao ektoparazit sisara i ptica hraneći se njihovom krvlju. Krevetne stenice rasprostranjene su na svim kontinentima osim Antarktika. Češće su u tropskim i umerenim staništima jer su izuzetno osetljive na temperaturu. Razvojni period stenice apsolutno zavisi od temperature, ispod 13°C prestaje sva aktivnost, ženke ne polažu jaja, a već položena jaja se ne izlegu. Iznad 36°C dolazi do oštećenja bakterija sa kojima žive u simbiozi i uz pomoću kojih sintetišu mikronutrijente, pa iz tog razloga ne mogu da prežive dugo na takvim temperaturama. Između ova dva temperaturna ekstrema stenice se nesmetano razvijaju kroz svih 5 stadijuma razvića do odrasle jedinke, s tim da je razviće proporcionalno brže što je temperatura veća. Na temperaturi od 33°C je potrebno oko 37 dana za potpuno razviće od jaja do adulta, dok je npr. na temperaturi od 17°C potrebno čak 128 dana za potpuno razviće. Isto važi i za period sazrevanja jaja, na temperaturi od 33°C jaja se izležu za samo četiri dana, dok je na 17°C potrebno oko 17 dana. Ženkama adulta je potrebno parenje barem jednom svakih 5-6 nedelja kako bi zadržale pun fertilitet, međutim veruje se da je prirodna učestalost parenja mnogo veća. Broj jaja koji ženka polaže zavisi od temperature i individualne varijacije. U toploj sobi, očekuje se oko 15-25 jaja nedeljno od samo jedne ženske jedinke, a oko 500 u toku celog života pod uslovom da ima konstantan pristup hrani i da se redovno pari.
Celo telo krevetne stenice pokriveno je dlačicama. Glava je mala i na njoj se nalaze ispupčene i dobro razvijene oči kao i antene (imaju 4 članka). Usni aparat je prilagođen za bodenje i sisanje pomoću rilice. Prednja krila su u vidu veoma redukovanih polukrilaca (lat. hemielitre), dok zadnja krila ne postoje. Tri para nogu sastoji se od po 6 članaka. Trbušni deo je ovalnog oblika i sastoji se od 8 segmenata. Larva u proseku, u jednom sisanju, usisa 5 mg, a ženka oko 7 mg krvi. Stenica najčešće bode noću a proces sisanja krvi traje u proseku 10 minuta. Kućna stenica u proseku živi do godinu dana, a glad podnosi i do 6 meseci.

Prepoznavanje krevetnih stenica

Prepoznavanje krevetnih stenica je prvi i krucijalni korak u rešavanju problema. Često se dešava da se zbog sličnog izgleda stenice greškom pomešaju sa nekim drugim čovekovim parazitima kao što su krpelji, vaši, buve, pa čak i nimfama bubašvabe. Iz tog razloga je potrebno uvek se obratiti stručnom licu koji će otkloniti svu dilemu i pristupiti rešavanju problema. Identifikacija stenica se vrši utvrđivanjem prisustva živih jedinki, jaja ili fleka nastalih od fekalnih materija koje stenica izbacuje ubrzo po završetku hranjenja. Fekalne mrlje su obično crne tačke nalik mastilu, koje se mogu pronaći na posteljini, dušeku i drvenom ramu kreveta, predstavljaju najčešći uzrok sumnje na krevetne stenice. Slične mrlje mogu proizveti muve, paukovi i buba prusi (Blatella Germanica). Još jedan od bitnih pokazatelja prisustva krevetnih stenica su ujedi na koži čoveka, ali oni sami bez prisustva ostalih dokaza ne mogu biti osnov za sumnju moguće infestacije krevetnim stenicama, jer postoji mnogo vrsta insekata koji prave slične ujede kao i alergijskih reakcija čoveka koji se manifestuju na sličan način. Reakcija na ujed se razlikuje od čoveka do čoveka. Kod nekih ljudi nema nikakve reakcije dok kod nekih može doći do pojave plikova pa čak i anafilaktičkih simptoma. Reakcija na koži se nekada može pojaviti čak dve nedelje posle ujeda stenica pogotovo ako je to prvi čovekov kontakt sa stenicama u životu. Zbog toga je teško utvrditi ako je čovek putovao, gde i kada su se ujedi zapravo dogodili, što često može dovesti do greške u pretpostavci da ih je doneo sa sobom kući i da se problem nalazi u njegovom krevetu. U suštini jedini pravi i opravdani razlog za hemijski tretman je isključivo prisustvo živih jedinki u krevetu i njegovoj okolini.

Medicinski aspekt
Bolesti i sekundarne infekcije

Mnoge studije sprovedene su u cilju utvrđivanja da li stenice mogu da prenesu bolesti sa jednog čoveka na drugog, tom prilikom one su u laboratorijskim uslovima inficirane različitim patogenima ali za sada još uvek nema nikakvih dokaza da stenice mogu preneti patogen sa jednog čoveka na drugog. Međutim one sa medicinske tačke gledišta ne smeju nikako biti zanemarene kao mogući vektor u širenju zaraznih bolesti. Reakcije na ujede su raznolike i mogu biti izuzetno opasne po zdravlje. Ujedi mogu na koži ostati nedeljama, ponekad čak i ostaviti permanentne ožiljke. U nekim slučajevima može čak doći do anemije ako je žrtva bila izložena velikom broju ujeda duži vremenski period.
Psihološki uticaj kao posledica infestacije krevetnim stenicama može izazvati mnogobrojne probleme kod čoveka. Psihološki problemi kao što su nemogućnost spavanja, loš san, noćne more, često buđenje, anksioznost i mnogi drugi su česta pojava nakon susretanja čoveka sa krevetnim stenicama. U nekim slučajevima kod ljudi se mogu javiti i mnogo ozbiljnije psihološke posledice kao što su fobije i halucinacije (delusional parasitosis), osećaj da su konstantno okruženi ili prekriveni krevetnim stenicama. Posledice mogu ostati i mnogo duže nakon uklanjanja infestacije, u nekim slučajevima je ljudima potrebna terapija i savetovanje da bi prevazišli nastale strahove i fobije.

Prevencija

Gotovo je nemoguće potpuno zaštiti neki objekat od ulaska krevetnih stenica, ali odredjene mere mogu biti preduzete da ako do infestacije ipak dodje, ona na vreme bude utvrdjena i eliminisana kako bi se uštedelo značajno vreme i novac.
U ugostiteljskoj industriji značaj proaktivnosti i spremne strategije u borbi protiv krevetnih stenica nikada nije bio značajniji. Negativna medijska pažnja i tužbe kao posledica infestacije krevetnih stenica predstavlja ogromnu opasnost hotelima i ostalim objektima ugostiteljskog tipa. U današnje vreme uz dostupnost interneta i smart telefona gotovo svuda oko nas , uzrujanom gostu hotela su potrebni minuti da vest o infestaciji hotela proširi po mnogobrojnim sajtovima za recenziju hotela i ostalim forumima, što bi moglo imati užasne posledice po poslovanje ubuduće. Jedino što hoteli u tim situacijama mogu uraditi jeste da uvere gosta da situaciju shvataju veoma ozbiljno i da već imaju implementirane sisteme zaštite, kao i stručnu DDD službu koja će problem u najkraćem mogućem roku rešiti. U cilju ranog otkrivanja infestacija postoje specifične klopke za monitroring krevetnih stenica koje su namenjene isključivo za njihovo otkrivanje. Redovnim monitoringom i pregledom može se rano utvrditi infestacija koja se u tom slučaju rešava jednim tretmanom.

Tretman

Pre svakog tretmana obavezna je inspekcija od strane stručnog DDD tehničara, koji će potvrditi ili odbaciti mogućnost postojanja aktivne infestacije. Ako je aktivna infestacija evidentna tehničar će utvrditi njene razmere. Jedna od najčešćih grešaka u tretmanu stenica jeste neprepoznavanje svih mogućih mesta na kojima se stenice mogu sakriti. Telo stenica je izuzetno tanko, pa se one mogu uvući u najsitnije otvore, rupice i spojeve kreveta, zidova itd. Pri inspekciji svih mogućih otvora se mora biti izuzetno oprezan kako ne bi došlo do uznemiravanja skrivenih stenica, koje bi se u slučaju opasnosti u panici raširile svuda.
U današnje vreme postoji mnogo metoda za uklanjanje aktivnih infestacija krevetnih stenica. One se uglavnom dele na hemijske i mehaničke metode. Mehaničke metode predstavljaju usisavanje, tretman vodenom parom, suvim ledom, tretman toplotom, smrzavanjem itd. Najefektivnije od ovih metoda su usisavanje i tretman toplotom. Usisavanjem se može značajno smanjiti populacija stenica u prostoriji, ali je hemijiski tretman ipak potreban nakon usisavanja da bi se eliminisale sve dobro skrivene stenice. Tretman toplotom je možda i najefektivnija metoda, jer na temperaturi preko 48°C jaja i svi stadijumi stenice umiru u veoma kratkom roku. Ipak ovaj metod kombinuje se sa hemijskim tretmanom, jer je potrebno prvo istretirati insekticidom, sve moguće izlaze i puteve kretanja stenica koje postanu izuzetno aktivne na visokoj temperaturi. Tretmani toplotom ma koliko efikasni bili imaju i svoje negativne strane. Oprema potrebna za izvodjenje ovakvih tretmana je teško dostupna i zahteva stručni profesionalni nadzor. Iz prostorija se mora izneti sav termički osetljiv material. Stenice sakrivene u debelim zidovima ili dušecima imaju dobru termalnu izolaciju, pa često ovakve tretmane prežive. Tretmani traju dugo od 8 do 12 sati. Za ovakve tretmane je potrebna ogromna količina struje, koja često nije dostupna.
Kada se sve uzme u obzir najefikasnija i finansijski najoptimalnija opcija jesu hemijski tretmani insekticidima. Međutim, već duži vremenski period dokazan je određeni stepen rezistentnosti stenica na grupe insekticida koje se najčešće koriste u njihovom suzbijanju kao što su piretroidi i karbamati. Nedavno su se na evropskom tržištu pojavili inovativni preparati za suzbijanje krevetnih stenica koji poseduju specifičan način delovanja, kao što su preparati na bazi analoga juvenilnog hormona rasta insekata. S-metopren je jedan od prvih komercijalizovanih analoga juvenilnog hormona rasta insekata. To jedinjenje imitira rad hormona regulatora rasta i na taj način sprečava metamorfozu iz jednog stadijuma razvića u drugi i sprečava formiranje odraslih inekata. Preparati koji su na bazi S-metoprena poseduju nekoliko prednosti u odnosu na konvencionalne insekticide. Oni su visoko selektivni, veoma niske toksičnosti za sisare i prihvatljivi su za životnu sredinu. Pošto S-metopren ne deluje direktno na odrasle forme insekata, često se koristi u kombinaciji sa insekticidima koji brzo deluju, kao i sa insekticidima sa rezidualnim dejstvom.
Bitno je da hemijske tretmane izvode obučeni DDD tehničari koji najbolje mogu proceniti način aplikacije, izbor najefikasnijeg preparata, kao i da prepoznaju potencijalna mesta za skrivanje stenica. Vrlo često je potrebno više od jednog tretmana.
Krevetne stenice su rastući problem u svetu, a popularizacijom turizma i sve većim migracijama stanovništva, pitanje je dana kada će se uvući i u naše krevete. Jedino što možemo je dočekati ih spremni sa već razvijenim strategijama odbrane i aktivnim sistemom monitoringa.

Izvor:
– European Code of Practice Bedbug Management
– www.killgerm.com

ZAŠTO SU GLODARI NAJAKTIVNIJI U JESEN?

ZAŠTO SU GLODARI NAJAKTIVNIJI U JESEN?

Sa prvim hladnim danima, prirodno je da glodari traže svoje sklonište i nove izvore hrane koje više nema na otovrenim prostorima kao u toplim letnjim mesecima.

Boreći se za opstanak neophodno im je sigurno sklonište sa izvorom hrane u blizini.

Migracije glodara nema iz podzemnih skloništa ako je temperatura niža od -10ºC. Oni u ovim skloništima mogu ostati i ispod snežnog pokrivača, kada su minimalno aktivni jer svu energiju koriste za zagrevanje i preživljavanje.

U toku zimskih meseci glodari koji žive na otvorenom se ne razmnožavaju ili se slabije razmnožavaju, mada ima podataka da oni koji su naviknuti na niske temperature (-8°C do -10°C, ako žive u hladnjačama npr.), mogu da se razmnožavaju i u tim uslovima.

Hladniji dani i manjak hrane na otvorenim prostorima, uslovljavaju glodare da migriraju u prostore gde mogu pronaći sklonište i hranu. Dakle, svi prostori koji su zaklonjeni od spoljašnjih uticaja sa dovoljnom količinom hrane, su glodarima s jeseni zanimljivi i oni će se povući u takve prostore.

Imajući ove podatke i poznavajući biologiju glodara, moramo povesti računa o sprečavanju ulaska glodara u objekte intenzivirajući mere koje inače sprovodimo pri zaštiti od ulaska glodara u objekte.

Preventivne mere su ključne u borbi protiv ovih neželjenih vrsta

Prostor oko objekta držati čisto i uredno (redovno održavanje zelenih površina, redovno uklanjanje smeća sa centralnih mesta za sakupljanje i sl.)

Proveriti da li su ispunjeni građevinsko-trhnički zahtevi za objekat koji, ako su pravilno izvedeni, smajuju mogućnost ulaska štetočina.

Pažnju treba obratiti na sve pukotine u zidu, kao i na rešetke na odvodnim cevima, na prozore koji se otvaraju, krovnu konstrukciju i sl. Zatvoriti sve pukotine i otvore oko dovodnih i odvodnih instalacija.

Postaviti mrežice na vrata i prozore, zatvoriti šahte i kanalizacione odvode rešetkama. Ugradnja ispravnih sifona i prepreka u kanalizacionom sistemu.

Ulazna vrata treba držati zatvorena uvek, odnosno zatvarati ih odmah nakon izvršenog posla.

Deartizacione kutije treba kontrolisati češće i pratiti aktvnost glodara na tim tačkama, kako bismo imali informaciju gde dodatno treba da obratimo pažnju pri zaštiti. Prilikom deratizacije najefikasnije je koristiti kvalitetan mamac koji je atraktivan za glodare.

Visok nivo higijene će umanjiti mogućnost prisutva glodara.

Da bismo efikasno delovali u borbi protiv glodara, svi bi trebalo da sprovodimo mere koje su do nas. Korisnici usluga DDD zaštite preduzimajući sve preventivne mere, kao i dodatne mere koje preporuče pružaoci DDD usluge, a sami pružaoci DDD usluga, praćenjem stanja na terenu bi trebalo da definišu neophodne mere –deratizaciju i sprovedu ih profesionalno uz već sprovedene preventivne mere.

Fizičke karakteristike i čula glodara

Za sam postupak deratizacije kao mere u borbi protiv glodara značajne su njihove osobine i navike.

Razumevanje fizičkih sposobnosti glodara, kao i njihovih čula može se iskoristiti za formiranje efikasne deratizacije. Na primer, pacovi su izuzetno dobri plivači i mogu plivati u otvorenoj vodi skoro jedan kilometar, takođe, skoro tri dana se mogu provlačiti kroz kanalizacione cevi čak i nasuprot toka kanalizacije. Pacovi, a pogotovo miševi, su odlični penjači. Pacov iz stojećeg položaja može da skoči do 90 cm. Pri silasku sa visinemogu da skoče 30 cm, a ako slučajno padnu sa visine od 10m ostaju nepovređeni.

Pacovi ne trče brzo, ali njihova brzina kretenja je izražena zbog skakanja pri kretanju. Tada se oni brzo umore pa traže sklonište (pukotine, deratizacione kutije), što je značajno prilikom sprovođenja deratizacije.

Zbog svojih tvrdih sekutića glodari mogu da glođu olovo, cink, aluminijum, tvrdo drvo, staklo, beton i sl. Ovaj njihov prirodni nagon se takođe dobro može iskoristiti prilikom deratizacije kada im se izloži kvalitetean parafinski blok sa mamcem koji će im biti atraktivan za glodanje.

Sve ove fizičke sposobnosti su omogućile glodarima da provedu stotine godina uz čoveka, dok čovek nikada nije uspeo da reši problem sa glodarima. Pored fizičkih sposobnosti, to su im omogućila i izuzetno osetljiva čula . Uz pomoć izuzetno razvijenog čula ukusa, glodari mogu prepoznati mamac lošeg kvaliteta ili čak miris čoveka što će glodare odbiti od konzumiranja preparata i na taj način otežati njihovo suzbijanje. Izuzetno razvijena čula sluha, mirisa i dodira im omogućuju snalaženje u okruženju kao i upozoravanje o znacima opasnosti. O odlikama rodenticida koji se koriste za deratizaciju smo pisali u prethodnom blogu.

ODLIKE RODENTICIDA KOJI SE KORISTE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

ODLIKE RODENTICIDA KOJI SE KORISTE U PREHRAMBENOJ INDUSTRIJI

Kontrola glodara u objektima prehrambene industrije predstavlja zahtevnu DDD meru. Imajući u vidu da se u objektima prehrambene industrije nalazi velika količina lako dostupne i izuzetno atraktivne hrane za glodare, može se zaključiti da su upravo takvi objekti idealni za stanište glodara.

Ukoliko se pored atraktivne hrane, glodarima omogući i pronalazak bezbednog skloništa, svi uslovi za pojavu visoke populacije glodara će biti obezbeđeni. Zato je veoma važno da se kontroli glodara u objektima prehrambene industrije pristupi temeljno. Sprovođenje monitoringa (praćenja prisustva glodara) je neophodna mera za efikasnu kontrolu glodara u skladu sa HACCP sistemom. Monitoring je neophodno sprovoditi minimalno u mesečnim intervalima , jer se drugačije to ne bi moglo nazvati monitoringom glodara. Sada dolazimo do suštine problema , a odnosi se na izbor preparata koji će se koristiti za monitoring i deratizaciju.

extrud-25gr
Rodenticid u čvrstoj formulaciji parafinskog bloka sa opcijama za fiksiranje

 

Pošto smo na početku konstatovali da se u ovakvim objektima nalazi obilje hrane za glodare, sam preparat koji se koristi za  monitoring ili deratizaciju mora biti izuzetno atraktivan. Atraktivni preparati za kontrolu glodara su oni koji u svom sastavu poseduju visoko kvalitetne sastojke, koji će čak i u ovakvim objektima biti atraktivni glodarima. Pored kvalitetnog sastava, preparat mora posedovati određene osobine vezane za bezbednost.

Treba imati u vidu da isti taj preparat pored svojih korisnih svojstava, može predstavljati i opasnost za bezbednost hrane koja se proizvodi. Naime, preparat koji se postavlja u kutije za deratizaciju mora biti tako formulisan da se ne rasipa, kako bi ostao zaštićen u deratizacionim kutijama. Da se preparat ne bi rasipao, neophodno je da poseduje opcije za fiksiranje.  Obično se fiksiranje rodenticida obezbeđuje tako što preparat poseduje rupe kroz koje se mogu provući držači u deratizacionim kutijama.

af_atom
Deratizaciona kutija izrađena od čvrste plastike sa metalnim držačima koji omogućavaju fiksiranje rodenticida

ZNAČAJ SPROVOĐENJA INTEGRALNE KONTROLE ŠTETOČINA U PROIZVODNJI HRANE

ZNAČAJ SPROVOĐENJA INTEGRALNE KONTROLE ŠTETOČINA U PROIZVODNJI HRANE

Bezbednost hrane u savremenom svetu je jedan od najznačajnijih izazova za proizvođače, distributere i potrošače u prehrambenoj industriji. Tema bezbednosti hrane je takođe izuzetno aktuelna u naučnim krugovima jer za sobom povlači pitnje pre svega zdravstvenih, a zatim i ekonmoskih posledica koje može imati. Baš zbog zdravstvenih posledica, sprovođenje svih preventivnih mera uokviru lanca hrane, važno je da svi koji učestvuju u tome ili imaju direktan uticaj na bezbednost hrane, sprovode svoje zadatke profesinolano i odgovorno.

Pravilna primena higijenskih mera, kao i dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija je bitan element u procesu dobijanja bezbednog proizvoda. Definisanje i procena mogućih opasnosti smanjuje rizik od kontaminacije, a precizna dokumentacija i obrada podataka daje informacije o rezultatima rada i potrebama za preduzimanje određenih kontrolonih mera. Po ovim principima funkcionišu svi sistemi za kontrolu bezbednosti hrane, a jedan od najznačajnih faktora za njihovo efikasno uspostavljanje i funkcionisanje je i sprovođenje integralne kontrole štetočina.

Poznato je da neželjeni glodari, kao i neželjeni insekti spadaju u značajne rezervoare i vektore izazivače oboljenja. Takođe oni su i prenosioci uzročnika oboljenja mehaničkim putem. Ovi neželjeni organizmi mogu preneti mnoga oboljenja na ljude direktono ili preko hrane.

Pored izazivača bolesti koje mogu preneti, neželjeni organizmi stvaraju ogromen štete u indistriji hrane i to ne zbog sopstvene ishrane već zbog stvarne i moguće kontaminacije hrane.

Zanimljivo je da jedan par miševa u 6 meseci pojede 1,8 kg žitarica i odloži oko 18 000 zrnaca izmeta. Količina kontaminirane hrane je oko 10 puta veća od pojedene (Asaj A., 1999.).

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da glodari godišnje u svetu unište oko 30 miliona tona hrane.

Bezbednost-hrane

Iz crevnog trakta muve je izolovano više od 50 vrsta različitih patogenih bakterija i oko 10 vrsta crevnih protozoa. Prosečan broj bakterija na površini muve iz nehigijenske sredine iznosi oko 4 milona. Prenošenje klica iz crevnog trakta muva se vrši preko izmeta i povraćanjem. Letnji prolivi kod dece su direktno proporcionalnii porastu broja muva (Asaj A. 1999.).

Da bi se sprečile ili na prihvatljiv nivo svele mogućnosti kontaminacije hrane štetnim insektima i glodarima, neophodno je redovno sprovođenje DD mera.

Redovnim monitoringom uz pomoć pravilno postavljenih kontrolnih tačaka i pravovremenim reagovanjem broj neželjenih organizama se može držati pod kontorolom i to tehničkim, (lepljivim klopkama, isušenjem bara, održavajne postorijenja, zatvaranje otvora, kanala, postavljenje zaštitnih mreža, otklanjaje potencijalnih izvora hrane, održavanjem higijene na visokom nivou), fizičkim (za insekte: temperatura, vlaga, UV uređaji za kontrolu insekata, za glodara: razne vrste klopki), hemijskim (insekticidi, rodenticidi) metodama. Na ovaj način smanjuje se mogućnost kontaminacije hrane i u promet se stavlja bezbedan proizvod.

Zanimljivosti o bubašvabama

Zanimljivosti o bubašvabama

Bubašvabe spadaju u jedan od najstarijih redova insekata. U svetu postoji oko 3500 vrsta bubašvaba, međutim u Srbiji su prisutne samo dve i to: smeđa bubašvaba  Blatella germanica L. i crna bubašvaba Blatta orientalis L. Štete koje prouzrokuju bubašvabe nisu značajne, međutim glavnu štetu pričinjavaju time što svojim prisustvom , presvalakama i izmetom zagađuju prehrambene proizvode i prostorije u kojima žive. U potrazi za hranom prelaze preko površina i na taj način mogu mehanički prenositi prouzrokovače zaraznih bolesti, kao što su : trbušni tifus, tuberkoloza, kolera i sl. Kao prenosioci bolesti su od naročitog značaja u bolnicama gde u traganju za hranom, a i prilikom same ishrane, dolaze u dodir sa visoko infektivnim agensima. Prostorije u kojima je prisutna visoka populacija bubašvaba posedujukarakterističan miris, koji bubašvabe ostavljaju za sobom pomoću feromona koji luče.

bubasvaba-malaBubašvaba

Sve bubašvabe imaju telo ovalnog i jako spljoštenog oblika. Crna bubašvaba nije potpuno crne boje, kao što se to obično misli, već tamno braon. Ženke svih vrsta bubašvaba polažu jaja u posebnim jajnim paketima, u kojima se nalazi za svaku vrstu karakterističan broj jaja. Ovi jajni paketi se nazivaju ooteke. Ženke crne bubašvabe za vreme života polože od 5-10  ooteka, dok ženke smeđe bubašvabe polože od 4-8 ooteka. Međutim, ooteke crne bubašvabe sadrže 16-18 jaja, dok se u ootekama smeđih bubašvaba nalazi 30-40 jaja.

Nekoliko zanimljivih činjenica o bubašvabama:

  • Bubašvabe u određenim situacijama postaju kanibali!
    Smatra se da se u slučajevima pojave veoma visoke populacije bubašvaba, kod ove vrste javlja i tendencija ka kanibalizmu. Kanibalizam se javlja kako bi se produžio životni vek određene kolonije bubašvaba u nedostatku hrane.
  • Bubašvabe su veoma dugo prisutne na našoj planeti.
    Naime, postoje fosilni dokazi na osnovu kojih se tvrdi da su ovi insekti prisutni za planeti preko 250 miliona godina!
  • Bubašvabe se mogu provući i kroz najtanje pukotine!
    Zahvaljujući svom veoma savitljivom egzoskeletu , u mogućnosti su da se provuku kroz pukotine koje su samo 4 mm širine.
  • Bubašvabe su izuzetno brzi insekti i mogu postići brzinu i do 1.5 m u sekundi.
Razlozi pojave stenica u jesen

Razlozi pojave stenica u jesen

Zbog najezde stenica ove ogodine, u ovom tekstu ćemo se, nakon opštih karakteristika, osvrnuti na njihovu pojavu i kontrolu prisutnosti ovih insekata.

Stenice (lat. Heteroptera) su krilati insekti, pripadaju redu riličara (lat. Hemiptera).

Morfološke osobine ovih insekata su:

  • spljošteno telo (trbušno-leđno), u obliku štita zbog karakterističnog položaja krila;
  • usni aparat u vidu rilice podešen za sisanje koja se aktivira samo prilikom ishrane, dok je u miru položena na grudima.
  • kopnene vrste imaju smrdljive žlezde koje se kod odraslih nalaze na grudnom regionu između drugog i trećeg para nogu i izlučuju sekter neprijatnog mirisa koji ih štiti od predatora;
  • krila su karakteristična. Jedan deo prednjeg para krila je hitiniziranm a drugi membranozan. Krila nekih vrsta mogu da budu i redukovana (vatrena stenica, rodovi Gerris, Cimex)
  • između polukrilaca nalazi se hitinski štit (scutellum)

Biologija

Stenice su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, zemlji, biljkama, u vodi. Zadnje noge vodenih vrsta prilagođene su za plivanje veslanjem, a prednje za hvatanje plena. Kod kopnenih vrsta, sva tri para nogu prilagođena za hodanje.

Zbog raznovrznih staništa, stenice su se prilagodile i različitim vrstama ishrane:

  • biljnim sokovima
  • grabljivice
  • ektoparaziti čoveka, sisara, ptica i životinja koje žive u vodi.

Larveni stadijumi su slični odraslim jedinkama. Između larvenih stadijuma, kojih uobičajeno ima pet, dolazi do presvlačenja za vreme koga rastu. Razmnožavaju se u letnjem periodu ili iz jaja koja su uspela da prezime na skrovitim mestima ili nakon prezimljavanja. Prilikom ciklusa razvoja one često migriraju na različita mesta i velike udaljenosti kako bi pronašle najpovoljnije mesto za razmnožavanje i ishranu.

Najznačajnije familije su:

Smrdibube (lat. Pentatomidae) su najobimnija familija većinom biljnih stenica, a najpoznatije vrste su:

 

U ovom tekstu ćemo se bazirati na ovu familiju stenica. Pored njih postoje još i:

Kućne stenice (Cimicidae) paraziti koji se hrane krvlju sisara i ptica :

 

Vatrene stenice (Pyrrhocoridae) sa najpoznatijom vrstom:

Sve ove vrste žive u Evropi i nanose štetu biljkama. Za ljude i životinje, nisu opasne. U nedostatku hrane, s jeseni, one su prinuđene da traže sklonište. U godinama kao što je bila ova (povoljni klimatski uslovi, dovoljno hrane), i reprodukcija je bila intenzivnija, pa se i njihova populacija znatno uvećala. Postoje podaci da se ove stenice pojavljuju intezvno s jeseni jednu do dve godine, a već treće godine im broj drastično opadne (Konjević, Biologija i ekologija razvitka žitnih stenica na teritoriji Vojvodine).

U potrazi za skloništem one migriraju prelazeći velika rastojanja kako bi pronašle odgovarajuće mesto za ishranu, razmnožavanje i opstanak. Posle prezimljavanja one traže polja zasejana žitom, odnosno drugim biljem, u zavisnosti od vrste kako bi nastavile svoj razvoj. Migracija se odvija pri blagom, mirnom i toplom vremenu. Letnje migracije počinju polovinom jula, a najintenzivnije su jesenje sredinom septembra i početkom oktobra kada one traže najpovoljnija mesta za hibernaciju.

U zatvorene prostore (kuće, skladišta, proizvodne pogone i sl.) one ulaze s polja kroz otvorene i mrežom nezaštićene prozore i vrata. Takođe ulaze kroz razne pukotine, mogu se uneti u zatvorene prostore na odeći, stvarima, robi…

U zatvorenim prostorima često se okupljaju na toplijim zidovima (sunčana strana, ako je proizvodni pogon u pitanju u blizini uređaja koji odaju toplotu i sl.) i u blizini prozora i vrata tražeći izlaz.

Dezorijentisane su u zatvorenom prostoru, prilično bučne dok lete, a karakterističan je neprijatan miris koji odaju oko sebe.

U zaštiti od ovih stenica najefikasnije su fizičke metode. Zatvaranje svih pukotina, otvora oko dovodnih i odvodnih instalacija, zatvranje vrata kada se ne koriste, postavljanje zaštitinih mrežica i vazdušnih zavesa, uklanjanje buba suvim čišćenjem (metla, usisvač), korišćenje profesionalnih UV uređaja za kontrolu insekata, postavljanje zaštitnih četki ili guma na vratima koja ne prijanjaju potpuno.

Insekti koji uđu s jeseni ako pronađu sklonište mogu da prezime u pukotinama i drugim mestima i da se na proleće ponovo aktiviraju. Tada izlaze u spoljašnju sredinu gde ostaju do sledeće jeseni.

Prezimljavanje stenica u objektu ćemo sprečiti adekvatnim održavanjem građevinskog objekta (bez pukotina i nepotrebnih otvora)

Borba protiv ovih insekata je pre svega sprečavanje njihovog ulaska u objekte i uklanjanje mogućih mesta za prezimljvanje.

Hemijski tretman može dati kratkotrajne rezultate jer će s polja da ulaze iznova nove jedinke.

Najefikasnije se ulklanjaju ususavanjem i lepljivim zamkama za insekte. Hemijski tretman nije preporučljiv.

smrdibuba1

Izvor: www.svetbiljaka.com

 

CEPA SERTIFIKACIJA – EN 16636

CEPA SERTIFIKACIJA – EN 16636

U skladu sa evropskim trendovima preduzeće „Sanus-M“ je prošlo proces sertifikacije novog standarda CEPA EN 16636, koji definiše uslove, preporuke i stručnost koje moraju da ispune firme koje se bave profesionalnom kontrolom štetočina u Evropi.

CEPA Certified logo
CEPA Certified logo

Značaj CEPA sertifikata za naše klijente

„Sanus-M“ DDD tehničari su obučeni za sprovođenje detaljnog pregleda objekta na prisustvo štetočina
„Sanus-M“ DDD tehničari su obučeni za sprovođenje detaljnog pregleda objekta na prisustvo štetočina

CEPA sertifikat garantuje visok kvalitet rada, dokazujući profesionalnu i pouzdanu uslugu, kao i visoke standarde integrisane kontrole štetočina. U oblasti profesionalne kontrole štetočina, CEPA sertifikat izdvaja odgovorne i stručne pružaoce usluga na globalnom tržištu.
CEPA sertifikovani pružaoci usluga pokazuju svoju sposobnost da zaštite bezbednost hrane, javnog zdravlja i zdravlja životinja primenjujući dobru praksu integrisane kontrole štetočina.
Dakle, ukoliko želite da budete sigurni da ste odabrali odgovarajućeg saradnika za profesionalnu kontrolu štetočina u Evropi, proverite da li firma poseduje CEPA sertifikat.
„Sanus-M“ je jedna od četiri firme koja poseduje ovaj sertifikat u Srbiji.

CEPA standard, zajedno sa drugim međunarodno prihvaćenim standardima, koje firme koje pružaju uslugu profesionalne kontrole štetočina primenjuju, dokazuje da se sve od radnih procedura, dobrih praksi poslovanja, obuke zaposlenih odvija po zahtevima pomenutih priznatih standarda i pozitivnih zakonskih propisa.

„Sanus-M“ obezbeđuje svojim klijentima kompletnu DDD dokumentaciju
„Sanus-M“ obezbeđuje svojim klijentima kompletnu DDD dokumentaciju

CEPA sertifikacijom, „Sanus-M“ pokazuje klijentima da su sve naše kolege, pružaoci usluga i obavaljanja poslova na terenu, profesionalci, svesni značaja profesionalne kontrole štetočina, adekvatno obučeni za poslove koje obavljaju. Svi poslovi su usklađeni sa pozitivnim zakonskim propisaima i procenjeni analizom rizika.
Tokom postojanja „Sanus-M“ je pružio profesionalnu kontrolu štetočina stotinama klijenata, među kojima ima najviše onih koji se bave proizvodnjom i prometom hrane.
Mi znamo šta je potrebno da efikasno zaštitite svoje procese protiv širokog spektra štetočina.
Naš izbor tehnika i odgovarajućih mera, koje primenjujemo, da bismo ograničili razvoj i kretanjeneželjenih organizama nam omogućuje da upotrebu biocida svedemo na minimum i da konstanto pratimo njihovu upotrebu.
Svi naši operativci na terenu su završili neophodne edukacije i programe obuke kako bi mogli da pruže besprekornu uslugu svim našim klijentima.
Tokom svog poslovanja „Sanus M“ je pružao obuke i treninge svakom svom zaposlenom i ta praksa se održava u kontinuitetu. Primenom CEPA standarda samo dobijamo potvrdu da je naša dosadašnja praksa edukacije za pružanje usluge integrisane kontrole štetočina bila odgovarajuća.

„Sanus-M“ edukuje svoje klijente uz pomoć DDD brošura
„Sanus-M“ edukuje svoje klijente uz pomoć DDD brošura

Zašto CEPA standard?

Svrha CEPA standarda je da obezbedi zaštitu potrošača, bezbednost hrane, javnog zdravlja, zdravlja životinja i životne sredine kroz odgovoran pristup kontroli štetočina u svim zemljama Evropske unije i zemljama članicama EFTA (Evropsko udruženje slobodne trgovine).
Ovo je prvi standard specifičan za integrisanu kontrolu štetočina.
On određuje uslove, preporuke i osnovne nadležnosti pod kojima subjekti koji pružaju usluge integrisane kontrole štetočina moraju da rade da bi zadovoljili potrebe svojih klijenata, bilo da su privatna preduzeća, javne ustanove ili šira javnost.
Standard prepoznaje ključnu ulogu koju integrisana kontrola štetočina igra u održavanju zdravlja i higijene vitalnog za sva društva, od vlasnika kuća preko prehrambene industrije ili hotelijera.
Subjekti koji se bave profesionalnom kontrolom štetočina mogu da pokažu usklađenost sa standardom, a nakon eksterne revizije od strane sertifikacionih tela, može dobiti sertifikat.

CEPA organizacija

Confederation of European Pest Management Associations (CEPA) je razvila standard koji je ratifikovan od strane Evropskog instituta za standardizaciju (CEN) 2016.
Cilj CEPA organizacije je da promoviše razumevanje integrisane kontrole štetočina kroz poboljšanje dijaloga sa političarima i liderima na evropskom nivou o pitanjima koja se tiču integrisane kontrole štetočina.

Značaj CEPA sertifikacije za pružaoce DDD usluga

Novi standardi, koji mogu da se integrišu sa postojećim (npr. ISO 9001, 14001) i da podignu standarde u pružanju usluge integrisane kontrole štetočina su uvek dobrodošli.
Što je još važnije, ova potvrda ide u prilog klijentima, jer možemo izgraditi pouzdanost i održati kvalitet i poboljšati budući razvoj kontrole štetočina kroz blisku saradnju sa regulatornim telima
Za nas je važno da možemo da pokažemo svoju profesionalnost ocenom nezavisne strane, sertifikaciong tela.
CEPA sertifikat je garancija da smo potpuno kvalifikovani da pružimo uslugu integrisane kontrole štetočina i da koristimo biocide na bezbedan način ne ugrožavajući bezbednost hrane, javnog zdravlja, zdravlja životinja ni životne sredine.

Kontrola vektora kod sprečavanja pojave i širenja nodularnog dermatitisa

Kontrola vektora kod sprečavanja pojave i širenja nodularnog dermatitisa

Nodularni drmatitis ili bolest kvrgave kože je virusno oboljenje goveda koje se manifestuje, najčešće, kao pojava kvržica, čvorića na koži životinja. Najčešće se javlja u periodima godine kada su insekti najbrojniji i najaktivniji, a to su vlažni i topli meseci (maj, jun, septembatr, oktobar).

Etiologija

Uzročnik bolesti je virus iz familije Poxviridae, a rod je Capripoxvirus (ovoj grupi virusa pripadaju i virusi boginja).
Ovaj virus je vrlo otporan i stabilan u povoljnim uslovima, pogotovo u suvim krastama, u kožnim čvorovima, gde može da opstane i do 35 dana. Osetljiv je na sunčevu svetlost i na deteržente koji sadrže rastvarače masti. U tamnim uslovima (npr. štale), može da preživi i po nekoliko meseci.
Virus na 55°C preživljava 2 sata, a na 65°C 30 minuta. Iz čvorova koji se drže na -80°C može da se oporavi i nakon 10 godina. Virus je takođe aktivan i u visoko alkalnoj ili kiseloj sredini.
Prilikom dezinfekcije, karakteristike virusa i njegova otpornost su od izuzetnog značaja. Dezinfekcija se može vršiti hemijskim putem sledećim preparatima: chloroform (20%), 1% formalin, fenol (2% 15 minuta), natrijum hipohlorit, jedinjenja joda i kvaternerna amonijumova jedinjenja.
U zareženom stadu može oboleti do 45% grla, dok je smrtnost do 10%.

Epizotiologija

Nodularni dermatitis je endemska bolest u Africi. Međutim 2006. i 2007. Bolest se raširila na Bliski istok, a 2013. u Tursku, čime je povećana šansa na širenje ove bolesti na Evropu. Trenutno je bolest prisutna u Bugarskoj, Grčkoj, Makedoniji i Srbiji, a prema podacima Uprave za vetrinu, Ministarstva Poljoprivrede i zaštite životne sredine nije precizirano da li je bolest prisutna i u Albaniji (zbog intenzivnog prometa goveda).

Prijemčivost

Oboljevaju sve kategorije goveda, mada su visokomlečna grla znatno osetljivija na virus nodularnog dermatitisa od npr. autohtonih rasa goveda.

Prenošenje

Bolest se mehanički prenosi insektima kao vektorima bolesti. Najznačajniji prenosioci su komarci (Culex mirificens, Aedes natrionus), muve (Stomoxys calcitrans, Biomyia faciata), a postoje podaci da i krpelji mogu biti prenosioci ove bolesti.
Direktnim kontaktom se bolest jako retko može preneti, dok vodom i hranom koja je zaražena pljuvačkom obolelih životinja se može lako preneti.

Izvori infekcije

Lezije i kraste na koži su osnovni izvor infekcije. Virus se tu može zadržati do 35 dana, a laboratorijski se nukleinska kiselina virusa može izolovati i nakon 3 meseca.
Takođe, mleko, iscedak iz oka, nosa, pljuvačka, semena tečnost su izvori virusa. DNK virusa se u semenoj tečnosti može naći i nakon 5 meseci posle infekcije. Virusi se mogu naći u plućima, slezini, limfnim čvorovima.

Dijagnoza

Inkubacioni period nije tačno utvrđen ali po nekim podacima iznosi 2-4 nedilje.
Bolest može imati akutan, subakutan i hroničan tok. Javlja se temperatatura preko 41°C koja traje oko nedelju dana. Upala sluznica očiju i nosa, pojačana salivacija, smanjena mlečnost kod mlečnih grla. Čvorovi na koži su bolni prečnika 2-5 cm, koji se javljaju po celom telu, naročito na glavi, vratu, vimenu. Čvorovi zahvataju kožu i potkožno tkivo, nakon čega se formiraju nekrotični čvorovi koji zahvataju celu debljinu kože. Lezije mogu da zahvate sluzokožu usta i digestivnog trakta, dušnika, pluća, što dovodi do pneumonije. Kasnije se javlja depresija, anoreksija, opšta slabost, uvećani limfni čvorovi, otečene noge sa edemima, otežano kretanje. Mogući su abortusi, privremeni sterilitet, a kod bikova moguć i trajni sterilitet. Oporavak je spor i najčešće nizvestan.
Dijagnoza se potvrđuje izolacijom virusa u laboratoriji.

Prevencija i kontrola

Specifična terapija ne postoji. Kontrolne mere koje se sprovode su ograničenje/zabrana kretanja živih životinja, trupova, kože i semena. Tamo gde je bolest potvrđena, sprovodi se karantin, u žarištima i zaraženim područjima izolacija i zabrana kretanja životinja, ubijanje i klanje svih bolesnih i zaraženih životinja, neškodljivo uklanjanje leševa, čišćenje i dezinfekcija predmeta i objekata, zatim kontrola vektora/dezinsekcija u objektima za držanje životinja i prevoznim sredstvima.
Profilaksa se sprovodi vakcinacijom.
Biosigurnosne mere/Kako sprečiti pojavu nodularnog dermatitisa u stadu
Imajući u vidu da bolest prenose vektori (muve, komarci, pa i krpelji), najefikasniji način je sprečavanje ovih insekata da dođu u kontakt sa životinjama. Dakle sprovođenje svih preventivnih mera u cilju sprečavanja ulaska insekata u objekte, kao i redovna dezinsekcija i dezinfekcija su ključne kod sprečavanja pojave i širenja ove bolesti.
Koji vid dezinsekcije je odgovarajući
Svrha dezinsekcije i preventivnih mera jeste da se spreči ulazak insekata u objekte u kojima se uzgaja stoka, kao i da se spreči kontakt insekata sa životinjom.
Ukoliko su životinje na ispaši i ako je otvoreni sistem držanja mogli bi se koristiit repelenti, uz propratne mere kontrole insekata (uklanjanje otpada-svih onih mesta gde se mogu izleći komarci i muve, mesta gde se zadržava voda, isušivanje bara i drugih ustajalih vodenih površina u okolini boravka i kretanja životinja, uređenje zelenih površina…).

Na ulaske u farme ili gazdinstva neophodno je postaviti dezinfekcione barijere i kontrolisati ulazak i vozila i ljudi na farmu, kao i životinja.
Kod držanja goveda u štalskom sistemu, korisno je na prozore postovati mreže protiv insekata, održavati higijenu staja na visokom nivou, ukoliko je moguće postaviti vazdušne zavese na vrata, obezbediti dobar sistem ventilacije, postaviti UV lampe koje privlače i uništavaju insekte. Postavljanjem UV uređaja za suzbijanje letećih insekata , omogućiće se konstantna dezinsekcija svih vrsta letećih insekata vektora zaraznih bolesti. Takođe, treba imati u vidu da suzbijanje insekata UV uređajima predstavlja ekološki način dezinsekcije, jer se na taj način izbegava upotreba biocidnih preparata.

UV uređaj za suzbijanje letećih insekata „Nemesis Quattro“
UV uređaj za suzbijanje letećih insekata „Nemesis Quattro“
UV uređaj za suzbijanje insekata „Titan300“ sa postavljenom vrećom za prikupljanje velikog broja ulovljenih insekata
UV uređaj za suzbijanje insekata „Titan300“ sa postavljenom vrećom za prikupljanje velikog broja ulovljenih insekata

Takođe, okolina staje se može tretirati preparatima za dezinsekciju, po uputstvima proizvođača i uz stručan nadzor. Poznavanje biologije i razvojnog ciklusa insekata u ovome ima presudan značaj jer većina preparata deluje samo na odrasle jedinke insekata, pa se dezinsekcija mora ponoviti nakon izleganja novih insekata ili se mogu koristiti sredstva za dezinsekciju koja deluju na larveni stadijum razviju insekata.
Sve ove mere kontrole insekata, ukoliko se primenjuju u kontinuitetu imale bi uticaj na sprečavanje pojave i širenje nodularnog dermatitisa.

IZVORI:

X