7. aprila 2016. u hotelu Hyatt Regency održana je konferencija o bezbednosti hrane pod nazivom “Šta jedemo?”. Konferencija je organizovana od strane TMS CEE i medijske kuće BIZLife, uz podršku DSW.
Preduzeće „Sanus-M“d.o.o. je ovu konferenciju prepoznaIo kao idealno mesto za razmenu informacija vezanih za bezbednost hrane i promociju proizvoda za kontrolu štetočina u objektima prehrambene industrije. Imajući u vidu da je tema kontrole štetočina (dezinsekcija, deratizacija i dezinfekcija) jedna od važnijih u oblasti bezbednosti hrane, nadamo se da će zauzeti važno mesto u okviru narednih skupova.
Preduzeće „Sanus-M“d.o.o. je ovu konferenciju prepoznaIo kao idealno mesto za razmenu informacija vezanih za bezbednost hrane i promociju proizvoda za kontrolu štetočina u objektima prehrambene industrije. Imajući u vidu da je tema kontrole štetočina (dezinsekcija, deratizacija i dezinfekcija) jedna od važnijih u oblasti bezbednosti hrane, nadamo se da će zauzeti važno mesto u okviru narednih skupova.
Izvršni direktor kompanije TMS, Boško Gavović, istakao je da je veoma zadovoljan činjenicom da je konferencija ugostila nešto manje od 200 ljudi i da vidi potencijal da ovo postane godišnji ritual s obzirom na aktuelnost teme. Naveo je da su zahtevi sve viši iz godine u godinu ali da nažalost proizvođači vide sertifikovanje kao nemilu obavezu što treba da se promeni u najskorijem roku. Takođe je dodao interesantan podatak, da na 470000 registrovanih poljoprivrednih gadinstava imamo 2500 – 3000 pravnih lica i da je broj sertifikovanih u primarnoj proizvodnji – zanemarljiv. Kada je o prehrambenoj industriji reč, od 10000 subjekata sertifikate poseduje njih 4000.
Jela Petrović, LA TÜV SÜD, Menadžer sektora Food, govorila je o tome zašto neki trgovinski lanci zahtevaju posebne standarde. Sve je više akcidentnih situacija od trovanja hranom. Ugrožene su najosetljivije kategorije naše populacije. Po zakonu o hrani obavezan je HACCP, ali to nije dovoljno. Menadžment sistema kvaliteta i zdravstvene bezbednosti hrane je tokom poslednjih nekoliko decenija postao neizostavan u svim fazama poljoprivredno-prehrambene proizvodnje i lanca snabdevanja. Pristup ovoj oblasti se tokom godina značajno menjao usled sve evidentnijeg uticaja globalizacije na procese proizvodnje i distribucije hrane. Zbog neujednačenosti zakonskih regulativa na državnom nivou, sve veći broj trgovinskih lanaca i distributera hrane od svojih dobavljača zahteva uvođenje posebnih privatnih standarda koji su neobavezni sa zakonskog stanovišta, ali su, sa druge strane, neophodni za plasman proizvoda na globalno tržište.
Kao jedan od odgovora na postavljen problem neharmonizovanih zakonskih normi, formirana je Globalna inicijativa za bezbednost hrane (GFSI) koja danas obuhvata 10 međunarodno priznatih standarda. GFSI (Global Food Safety Initiative) je nastala 2000. godine, kao rezultat saradnje vodećih svetskih eksperata u prodaji, proizvodnji i pružanju usluga u oblasti hrane. Cilj osnivanja je povećanje poverenja korisnika kroz obezbeđivanje sigurnijih prehrambenih proizvoda širom sveta. Radom GFSI koordiniše Consumer Goods Forum (forum robe široke potrošnje). GFSI vodičem su obuhvaćeni svi ključni faktori za prehrambenu proizvodnju: menadžment sistemima za bezbednost hrane, dobre prakse (GMP, GAP, GDP, GLP), HACCP zahtevi i zahtevi za isporuku sistema za menadžment bezbednošću hrane. Poslednjim GFSI vodičem je pokriven gotovo celokupan lanac snabdevanja prehrambenih proizvoda.
Kao zaključak se izdvojila ideja da moramo svi da se uključimo u podizanje svesti o ovoj temi, od privredne komore do potrošača i proizvođača. Ovo je pogotovo važno zbog cele situacije oko otvaranja poglavlja za priključivanje EU. Trenutno idemo ka tim zakonima i to ne treba gledati nikako drugačije nego kao pozitivan korak u napred.
Izvor: tms.rs